Bombardovanje Beograda (1941)

Razrušen jugoslovenski kraljevski Dvor u ulici Kralja Milana u centru Beograda. Jedna od glavnih meta nemačke avijacije tokom prvog talasa bombardovanja, 6. aprila 1941, su bili kraljevski dvorovi, u centru grada i Dedinju.
Ruševine zgrada od nemačkog bombardovanja
Bombarderi nad Beogradom 6. aprila 1941.

Operacija Odmazda (njemački: Unternehmen Strafgericht) je bio šifrirani naziv za nemačko bombardovanje Beograda, glavnog grada tadašnje Kraljevine Jugoslavije koje je počelo 6. aprila 1941. i kojim je označen početak invazije na Jugoslaviju. Bombardovanje je rezultiralo paralizom jugoslovenske vlade i vojnog vodstva, masovnim razaranjima i hiljadama ljudskih žrtava, kao i sveopštom demoralizacijom i rasulom koje je dovelo do kapitulacije vojske i de facto nestanka jugoslovenske države jedanaest dana kasnije.

Deset dana ranije Kraljevina Jugoslavija pristupila je paktu sa Silama osovine. Usledili su protesti u zemlji i državni udar kojim je sa vlasti svrgnut Knez Pavle. Zemlja se približila zapadnim Saveznicima, i to u trenutku kada je Hitler nameravao da započne Operaciju Barbarosa protiv Sovjetskog Saveza. Hitler je lično, 27. marta doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija. Izvršenje zadatka je povereno 4. vazdušnoj floti pod komandom pukovnika Aleksandra Lera. Operacija bombardovanja Beograda imala je tajni naziv „Strašni sud“ (nem. Strafgericht). Predviđajući rat, jugoslovenska Vlada i Vrhovna komanda su Beograd proglasile „otvorenim gradom“.

Šestog aprila, u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca (ukupno 484 aviona 6. i 7. aprila). Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada. Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Ne zna se tačan broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.

Posledice

Spomenik braniocima Beograda, 6. aprila 1941, u Zemunu
Današnji izgled ruina Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, koja je uništena tokom bombardovanja 6. aprila 1941.

U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi[1] (procene: 2.271-4.000, nemačke procene 1500-1700[2]). Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećeno 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada, uključujući deo zgrade Starog dvora. Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika. Najznačajniji spomenik kulture uništen u bombardovanju je Narodna biblioteka sa 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti. Prema nemačkim izvorima, starinski način podizanja kuća i loše organizovana protivpožarna i civilna zaštita su doprineli stradanju velikog broja ljudi.

Nemački feldmaršal fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio: „Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.“

Spomen - groblje žrtava bombardovanja

U okviru kompleksa Novog groblja u Beogradu, u neposrednoj blizini Severnog bulevara, 1966. godine formirano je Spome - groblje stradalih u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine. Autorka spomen - groblja bila je arhitekta Milica Momčilović. Dvadeset devet mermernih ploča nalazi se na osam ozidanih betonskih humki, koje podsećaju na rovove u kojima su primarno sahranjivani postradali. Na posebnim pločama ispisana su imena 646 identifikovanih žrtava i podaci o 909 neidentifikovanih muškaraca, 393 žene i 59 dece.

Filmovi bombardovanja

Nemačko bombardovanje Beograda tokom Aprilskog rata 1941. godine nikada nije snimljeno filmskom kamerom.[3] Godine 1945. Nikola Popović je uradio prvi posleratni dokumentarni film pod nazivom „Odmazda Beograda“.[3] Popović je sekvence bombardovanja montirao iz više drugih dokumentarnih filmova, skrojio je scene, koristeći razni materijal zaplenjen iz nemačkih filmskih žurnala.[3] Ubacio je scene nemačkih aviona, Junkersa 87 (Štuke) i dvomotornih Hajnkela 111. U filmu se nalaze kadrovi neprepoznatljivih gradova u plamenu, snimci bombardovanja Varšave iz 1939., Roterdama i Londona iz 1940.[3] Neke kadrove za ovaj film je preuzeo iz nemačkog UFO žurnala broj 405, koji pokazuje posledice američkog bombardovanje Beograda na Uskrs 1944.[3] Snimio je 1945. rekonstruisane scene eksplozija na ruševinama zaostalim iz rata. Njegov izmontiran film iz 1945. godine je više decenija, u vreme SFRJ, prikazivan široj javnosti, u bioskopima i televiziji, kao autentičan film nemačkog bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941.

Posledice nemačkog bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. snimio je odmah po završetku bombardovanja još pre ulaska nemačkih trupa u glavni grad kinoamater Radomir Milojković, koji je ujedno i prvi snimio razrušen grad.[3] Njegovi snimci su prvi put prikazani nakon skoro četiri decenije od završetka Drugog svetskog rata, u filmu Marka Bapca iz 1978. pod nazivom „Kada je nebo bilo crno nad Beogradom.“[3]

Povezano

Reference

  1. ↑ Grad Beograd - Prestonica Srbije i Jugoslavije, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  2. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2007-10-22. Pristupljeno 2013-07-27. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Snimak bombardovanja Beograda je montaža - Vesti, Pristupljeno 9. 4. 2013.

Vanjske veze

U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Bombing of Belgrade in 1941
  • p
  • r
  • u
Sukobljene
strane
Wehrmacht • Italijani (do 1943.)  • Bugari (do 1944.)  • Ustaše i Domobrani • Nedićevci i Ljotićevci • Četnici ili JVuO (počeli kao Saveznici)  • Slovenski domobrani • Balisti
Vođe
i vojskovođe
Tok rata

Teslić • Okučani • Weiss (Weiss I, Weiss II) • Neretva (Prozor, Jablanica, Konjic, Gornji Vakuf, Proboj) • Prodor NOVJ u Hercegovinu • Braun • Drina • Teufel • Prodor NOVJ u Crnu Goru • Lika • Schwarz (Razoružanje četnika, Sutjeska) • Velika Kladuša • Vlasenica • Paula • Zvornik • Varaždin • Lepenica • aerodrom Rajlovac • Bugojno • Neštin • Kapitulacija Italije (Osovina, Split, Istra, Provala oblaka) • Zrin • Tuzla • Ofanziva JVuO • Prijepolje • Kolašin • Višegrad • Zenica • Travnik • Štampetov most • Balkanski klanac • Sanski Most • Jesenji pljusak • Virovitica • Koprivnica • Traufe • Glina • Nemačka zimska ofanziva • Ziethen • Kugelblitz (Prijepolje) • Panter • Snežna oluja • Banja Luka
Huk šume • Napfkuchen • Prvi prodor NOVJ u Srbiju (Ivanjica) • Buktinja • Čaglin • Drežnica • Falkenjagd • Februarski pohod • Pik • Bura • Hajka • Popovo polje • Dachstein • Drugi prodor NOVJ u Srbiju • Nemačka ofanziva u istočnoj Bosni • Braunšvajg • Cazin • Lomnica • Korčula • Martin Brod • Prolećna ofanziva • Ljubija • Šolta • Šah • Drvar • Brač • Delnice • Podgorač • Čazma • Blitz • Denkerk • Bosiljevo • Toplica-Jablanica • Sniježnica-Trusina • Muholovka • Röslein • Andrijevica • Treći prodor NOVJ u Srbiju (Kopaonik) • Durmitor • Brezna • Savezničko bombardovanje (Vazdušni most, Ratweek) • Jelova gora • Dunavski vilenjak • Prijedor • Cazin • Banja Luka • Brač • Hvar • Valjevo • Aranđelovac • Cirkus • Trebinje • Niš • Kruševac • Beograd • Sremski front • Kosovo • Mostobran Kraljevo • Prilep • Draufgänger • Travnik • Cazin • Batina • Koprivnica • Našice • Knin • Proboj Armijske grupe E (Proboj iz Srbije, Proboj kroz istočnu Bosnu, Sjemeć, Proboj iz Crne Gore, Zeleni put II) • Četnička ofanziva u istočnoj Bosni • Virovitički mostobran • Decembarska ofanziva
Nemački protivudar • Travnik • Zimska oluja • Vukodlak • Mostar • Rübezahl • Bolman • Kraj zime • Majska oluja • Sarajevo • Četnička dejstva u Bosni • Lijevča polje • Karlovac • Rijeka • Trst • Zelengora • Blajburg • Odžak
Ratni zločini
(spisak osuđenih)
Jasenovac • Sajmište • Banjica • Ciglana • Jadovno • Jajinci • Topovske šupe • Stara Gradiška • Šabac • Niš • Lepoglava • Jastrebarsko