Европско првенство у атлетици у дворани 1989 — скок увис за жене

Такмичење у скоку увис у женској конкуренцији на 20 Европском првенству у атлетици у дворани 1989. године одржано је 18. фебруара. у Хагу, (Холандија).

Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1989. у Лијевену није бранила Стефка Костадинова из Бугарске.

Земље учеснице

Учествовалло је 13 такмичарки из 11 земаља.

  1. Белгија Белгија (2)
  2. Бугарска Бугарска (1)
  3. Финска Финска (1)
  4. Француска Француска (1)
  5. Грчка Грчка (2)
  6. Италија Италија (1)
  7. Норвешка Норвешка (1)
  8. Румунија Румунија (1)
  9. Шведска Шведска (1)
  10. Западна Немачка Западна Немачка (1)
  11. Југославија Југославија (1)

Рекорди

[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1989.
Светски рекорд у дворани [2] Стефка Костадинова  Бугарска 2,06 Атина, Грчка 20. фебруар 1988.
Европски рекорд у дворани
Рекорди европских
првенстава у дворани
2,04 Будимпешта, Мађарска 6. март 1988
Најбољи светски резултат сезоне у дворани Стефка Костадинова  Бугарска 2,00 Ђенова, Италија 20. фебруар 1988.
Најбољи европски резултат сезоне у дворани
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1987
Нових рекорда није било.

Најбољи европски резултати у 1988. години

Десет најбољих европских скакачица увис у дворани 1989. године пре почетка првенства 18. фебруара 1989, имале су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[3] и листи свих времена (ЛСВ).[4]

1. Стефка Костадинова  Бугарска 2,00 1. фебруар 1. СРЛ 1. ЛСВ
2. Јелена Поинкаровски  Совјетски Савез 1,95 26. фебруар 3. СРЛ 24. ЛСВ
Галина Астафеи  Румунија
4. Наталија Голоднова  Совјетски Савез 1,94 5. фебруар 5. СРЛ 33. ЛСВ
Олга Турчак =15. ЛСВ
Тамара Бикова 11. фебруар 2. ЛСВ
7. Сабине Брамхоф  Западна Немачка 1,93 22. јануар 8. СРЛ 46. ЛСВ
Уте Деминг 12. фебруар
Биљана Петровић  Југославија

Такмичарке чија су имена подебљана учествују на ЕП 1988..

Освајачи медаља

Галина Астафеи
Румунија
Хане Хаугланд
Норвешка Норвешка
Мариз Еванже Епе
Француска Француска

Резултати

[5]

Пласман Атлетичарка Земља Резултат Белешка
Галина Астафеи Румунија Румунија 1,96
Хане Хаугланд Норвешка Норвешка 1.96
Мариз Еванже Епе Француска Француска 1,91
4. Биљана Петровић Југославија Југославија 1,88
5. Димитринка Бориславова Бугарска Бугарска 1,84
5. Ники Бакојани Грчка Грчка 1,84
7. Сабине Брамхоф Западна Немачка Западна Немачка 1,84
8. Барбара Фјаменго Италија Италија 1.84
9. Сабине де Вахтер Белгија Белгија 1,80
10. Наталија Jonckheere Белгија Белгија 1,80
10. Моника Вестен Шведска Шведска 1,80
10. Марита Пакаринен Финска Финска 1,80
13. Ники Гавера Грчка Грчка 1.75

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 20. Европског првенства у дворани 1970—1989.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Источна Немачка 5 5 3 13
2.  Бугарска 4 0 1 5
3.  Италија 4 0 0 4
4.  Западна Немачка 2 4 1 7
5.  Совјетски Савез 1 3 2 6
6.  Чехословачка 1 1 2 4
 Мађарска 1 1 2 4
8.  Румунија 1 1 1 3
9.  Аустрија 1 0 0 1
10.  Пољска 0 2 6 8
11.  Француска 0 2 2 4
12.  Норвешка 0 1 0 1
13.  Холандија 0 0 1 1
Укупно {13} 20 20 21 61

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су оне које су освојиле најмање 2 медаље.

Атлетичарка Земља
1. Сара Симеони  Италија 4 0 0 4
2. Стефка Костадинова  Бугарска 3 0 0 3
Роземари Акерман  Источна Немачка 3 0 0 3
4. Улрике Мејфарт  Западна Немачка 2 1 1 4
5. Милада Карбанова  Чехословачка 1 1 2 4
6. Андреа Биенас  Источна Немачка 1 1 0 2
Тамара Бикова  Совјетски Савез 1 1 0 2
Андреа Матаи  Мађарска 1 1 0 2
9. Рита Шмит  Источна Немачка 1 0 2 3
10. Јорданка Благоева  Бугарска 1 0 1 2
11. Рита Гилдемајстер  Источна Немачка 0 2 0 2
Бригите Холцапфел  Западна Немачка 0 2 0 2
13, Урсула Кјелан  Пољска 0 1 3 4
14. Лариса Косицина  Совјетски Савез 0 1 2 3
Мариз Еванже Епе  Француска 0 1 2 3
16. Елжбиета Трилињска  Пољска 0 1 1 2
Корнелија Попеску  Румунија 0 1 1 2
18. Данута Булковска  Пољска 0 0 2 2

Види још

Референце

  1. ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 378. Приступљено 30. 11. 2018. 
  2. ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за жене Track and Field Statistics
  3. ^ Светска ранг листа скакачица увис у дворани 1989. на сајту ИААФ
  4. ^ Светска ранг листа свих времена на дан 18. фебруар
  5. ^ Резултати скока увис за жене на ЕПд 1989. сајт .maik-richter.de

Спољашње везе

  • Комплетни резултати са ЕПд 1989. сајт maik-richter.de
  • Резултати ЕПд 1989. на сајту todor66.com
  • Европска првенство у дворани на сајту ЕАА.
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици
На отвореном
У дворани
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици у дворани 1989.
Мушкарци
  • 60 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1500 м
  • 3.000 м
  • 60 м препоне
  • 5.000 м ходање
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
Жене
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023