Европско првенство у атлетици у дворани 1989 — скок увис за жене
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/100px-Athletics_pictogram.svg.png)
Такмичење у скоку увис у женској конкуренцији на 20 Европском првенству у атлетици у дворани 1989. године одржано је 18. фебруара. у Хагу, (Холандија).
Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1989. у Лијевену није бранила Стефка Костадинова из Бугарске.
Земље учеснице
Учествовалло је 13 такмичарки из 11 земаља.
Белгија (2)
Бугарска (1)
Финска (1)
Француска (1)
Грчка (2)
Италија (1)
Норвешка (1)
Румунија (1)
Шведска (1)
Западна Немачка (1)
Југославија (1)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1989. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд у дворани [2] | Стефка Костадинова | ![]() | 2,06 | Атина, Грчка | 20. фебруар 1988. | |
Европски рекорд у дворани | ||||||
Рекорди европских првенстава у дворани | 2,04 | Будимпешта, Мађарска | 6. март 1988 | |||
Најбољи светски резултат сезоне у дворани | Стефка Костадинова | ![]() | 2,00 | Ђенова, Италија | 20. фебруар 1988. | |
Најбољи европски резултат сезоне у дворани | ||||||
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1987 | ||||||
Нових рекорда није било. |
Најбољи европски резултати у 1988. години
Десет најбољих европских скакачица увис у дворани 1989. године пре почетка првенства 18. фебруара 1989, имале су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[3] и листи свих времена (ЛСВ).[4]
1. | Стефка Костадинова | ![]() | 2,00 | 1. фебруар | 1. СРЛ | 1. ЛСВ |
2. | Јелена Поинкаровски | ![]() | 1,95 | 26. фебруар | 3. СРЛ | 24. ЛСВ |
Галина Астафеи | ![]() | |||||
4. | Наталија Голоднова | ![]() | 1,94 | 5. фебруар | 5. СРЛ | 33. ЛСВ |
Олга Турчак | =15. ЛСВ | |||||
Тамара Бикова | 11. фебруар | 2. ЛСВ | ||||
7. | Сабине Брамхоф | ![]() | 1,93 | 22. јануар | 8. СРЛ | 46. ЛСВ |
Уте Деминг | 12. фебруар | |||||
Биљана Петровић | ![]() |
Такмичарке чија су имена подебљана учествују на ЕП 1988..
Освајачи медаља
![]() | ![]() | ![]() |
Галина Астафеи ![]() | Хане Хаугланд![]() | Мариз Еванже Епе ![]() |
Резултати
Пласман | Атлетичарка | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
![]() | Галина Астафеи | ![]() | 1,96 | |
![]() | Хане Хаугланд | ![]() | 1.96 | |
![]() | Мариз Еванже Епе | ![]() | 1,91 | |
4. | Биљана Петровић | ![]() | 1,88 | |
5. | Димитринка Бориславова | ![]() | 1,84 | |
5. | Ники Бакојани | ![]() | 1,84 | |
7. | Сабине Брамхоф | ![]() | 1,84 | |
8. | Барбара Фјаменго | ![]() | 1.84 | |
9. | Сабине де Вахтер | ![]() | 1,80 | |
10. | Наталија Jonckheere | ![]() | 1,80 | |
10. | Моника Вестен | ![]() | 1,80 | |
10. | Марита Пакаринен | ![]() | 1,80 | |
13. | Ники Гавера | ![]() | 1.75 |
Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 20. Европског првенства у дворани 1970—1989.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су оне које су освојиле најмање 2 медаље.
|
|
Види још
- Освајачи медаља на европским првенствима у дворани — скок увис за жене
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици у дворани — скок увис за жене
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 378. Приступљено 30. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за жене Track and Field Statistics
- ^ Светска ранг листа скакачица увис у дворани 1989. на сајту ИААФ
- ^ Светска ранг листа свих времена на дан 18. фебруар
- ^ Резултати скока увис за жене на ЕПд 1989. сајт .maik-richter.de
Спољашње везе
- Комплетни резултати са ЕПд 1989. сајт maik-richter.de
- Резултати ЕПд 1989. на сајту todor66.com
- Европска првенство у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.