Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1948.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1948. године.

Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар

• У Железнику, код Београда свечано пуштена у рад фабрика тешких алатних машина „Иво Лола Рибар“, коју је изградила омладина.^[1][2]

• У Београду одржана седница Президијума Народне скупштине ФНРЈ на којој су ратификовани Уговори о пријатељству са НР Бугарском, Мађарском и Краљевином Румунијом.^[1][2]

• У Загребу, 10. и 11. јануара, одржано прво саветовање три академије наука и уметности ФНРЈ — Српске академије наука (САН), Словеначке академије знаности и уметности (САЗУ) и Југославенске академија знаности и умјетности (ЈАЗУ). На саветовању су утврђене смернице за будући заједнички рад и донесена Резолуција у којој је прецизирана друштвена, научна и идеолошка улога академија.^[1]

• У Београду одржано заседање Информационог бироа комунистичких партија (Информбиро), на коме су учествовали представници девет комунистичких партија. Током заседања разматрано је питање стварања сталног колегијума уредника органа Информбироа — листа За чврст мир, за народну демократију и предложено да свака партија предложи по једног представника у колегијум.^[1]

• У Београду, од 25. до 27. јануара, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖ), коме су поред делегата присуствовали Јосип Броз Тито и делегати иностраних женских организација. На крају Конгреса изабран је Централни и Извршни одбор, а за председника Централног одбора изабрана је Вида Томшич.^[3]

• На територији Народне Републике Србије, 8. и 22. фебруара, одржани избори за органе Народног фронта Србије.^[4]

• У Прагу у Чехословачкој, 17. и 18. фебруара, одржана Конференција министара спољних послова ФНР Југославије, Чехословачке Републике и Републике Пољске на којој се говорило о проблемима Немачке. Усвојена је Деклерација и одлучено да три владе наставе размену обавештавања и гледишта по питањима која се односе на Немачку.^[4]

• На територији Народне Републике Босне и Херцеговине одржани избори за органе Народног фронта Босне и Херцеговине.^[4]

Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар

• У Београду одржана седница ЦК КПЈ Југославије на којој је разматран и одбијен захтев Јосифа Стаљина за стварање федерације ФНР Југославије, НР Бугарске и НР Албаније, са образложењем да би то представљало опасност за Југославију, њен суверенитет и привредни развој.^[4][5]

• У Београду, 6. и 7. марта, одржан Други конгрес Друштва за културну сарадњу Југославија—СССР, на коме је изабрана нова Управа, чији је председник био Маријан Стилиновић.^[6][7]

• Влада СССР донела одлуку о опозиву из Југославије свих војних стручњака, а наредног дана и одлуку о опозиву цивилних стручњака, са образложењем да су „окружени непријатељством”.^[6][7]

• Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито упутио писмо министру иностраних послова СССР Вјачеславу Молотову у коме га је упозорио на штетност поступака и неоснованост разлога, наведених од стране совјетске владе, за повлачење војних и цивилних стручњака из Југославије.^[6][5][7]

• Централни комитет СКП(б) упутио писмо Централном комитету КПЈ у коме је поновио образложење Владе СССР за повлачење совјетских војних и цивилних стручњака из Југославије.^[6][5][7]

• На Цетињу одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Црне Горе, на коме је за председника Савеза бораца изабран Блажо Јовановић.^[8]

• У Београду, у близини Ушћа, одржан свечани митинг на коме је извршена смотра 19 омладинских радних бригада које су потом започеле радове на изградњи Новог Београда. Митингу и смотри радних бригада, присуствовали су председник Владе НР Србије Благоје Нешковић и председник Привредног савета ФНРЈ Борис Кидрич. Овај дан се обележава као Дан Градске општине Нови Београд.^[8][7]

• У Београду, 12. и 13. априла, одржана пленарна седница Централног комитета КП Југославије поводом оптужби које су Стаљин и ЦК СКП(б) изрекли на рачун КП Југославије. На пленуму је усвојен текст одговора на писмо ЦК СКП(б) од 27. марта, у коме су оповргнуте оптужбе и изражено чуђење и незадовољство због става који је заузет према КПЈ. Са одговором упућеном СКП(б), нису се сложили Андрија Хебранг и Сретен Жујовић.^[8][5]

• У Сарајеву одржан Други конгрес Народног фронта Босне и Херцеговине.^[9]

• У Београду одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Србије.^[9]

• У Љубљани одржан Други конгрес Ослободилачког фронта Словеније, на коме је изабран нови Главни одбор, чији је председник био Јосип Видмар.^[9]

Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар

• ЦК СКП(б) упутио ново писмо ЦК КПЈ у коме је проширио оптужбе и клевете против Југославије и њеног руководства.^[9][7][10]

• У Београду одржана седница ЦК КПЈ на којој је усвојен одговор на писмо ЦК СКП(б) од 4. маја и из ЦК КПЈ искључени Сретен Жујовић и Андрија Хебранг.^[11][7][10]
• У Београду одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Србије, на коме је за председника Савеза бораца изабран Душан Петровић Шане.^[11][7]

• У Загребу одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Хрватске.^[11]

• ЦК СКП(б) упутио ново писмо ЦК КПЈ у коме се инсистира да КПЈ пошаље своје представнике на предстојећи састанак Информбироа.^[9][7][10]

• У Београду одржана пленарна седница ЦК КПЈ на којој су донете одлуке да делегати КПЈ не иду на заседање Информбироа и да се у јулу одржи Пети конгрес КПЈ.^[11][7][10]

• ЦК СКП(б) упутио ново писмо ЦК КПЈ у коме је оштро критиковано одбијање КПЈ да упути представнике на састанак Информбироа, које је оквалификовано као „прелазак на позиције национализма”. У писму је најављено да ће Информбиро на заседању у јуну претрести питања „о стању у југословенској комунистичкој партији” и без присуства представника КПЈ.^[11][7][10]

• У Сарајеву одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Босне и Херцеговине.^[12]

• У Београду умро Јаша Продановић (1867—1948), књижевник и политичар, један од оснивача Републиканске странке (1921), потпредседник Владе ФНРЈ и члан САН.

• Влада ФНРЈ, на предлог Министарства финансија, донела Уредбу о народном зајму Петогодишњег плана развитка народне привреде ФНРЈ.^[12][7]

• ЦК КПЈ, поводом заказаног састанка Информбироа у Букурешту, нагласио да не може слати своје представнике на овај састанак, јер је питање несугласица између ЦК СКП(б) и ЦК КПЈ постављено неправилно.^[12][13]
• У Букурешту, од 20. до 22. јуна, одржано заседање Информбироа, на коме је усвојена Резолуција о стању у КП Југославије.^[7]

• Информбиро објавио Резолуцију о стању у КП Југославије, у којој су поновљене оптужбе на рачун КПЈ и којом су „здраве снаге у КПЈ” позване да присиле руководство да „призна грешке”.^[14][7][13]

• ЦК КПЈ одржао седницу поводом Резолуције Информбироа на којој је одлучено да се Резолуција и Изјава ЦК КПЈ у целини објаве у штампи, што је и учињено наредног дана.^[14][7][13]

Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар

• У Љубљани одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Словеније, на коме је за председника Савеза бораца изабран Иван Мачек.^[15]

• Влада ФНРЈ позвала све југословенске грађане који се налазе у Совјетском Савезу да се врате у Југославију.^[15][7]
• У Лондону, у Уједињеном Краљевству, од 6. јула до 16. августа одржане XIV летње олимпијске игре на којима су Представници ФНР Југославије постигли 24 место, освојивши две сребрне медаље — атлетика и фудбал.

• У Београду, од 21. до 28. јула, одржан Пети конгрес Комунистичке партије Југославије, коме је присуствовало 2.344 делегата. Главна тема Конгреса била је Резолуција Информбироа, а реферате су поднели — Јосип Броз Тито, Александар Ранковић, Милован Ђилас, Едвард Кардељ, Борис Кидрич, Моша Пијаде и Благоје Нешковић. Конгрес је дао подршку ЦК КПЈ у „одбрани независности“ Југославије, а усвојена је и Резолуција о односу КПЈ према Информбироу. На крају Конгреса изабран је нови Централни комитет и Политбиро, а за генералног секретара поново је изабран Јосип Броз Тито.^{[16][7][17][18]}

• У Београду, од 30. јула до 18. августа, одржана Међународна дунавска конференција на којој се расправљало о режиму пловидбе Дунавом.^[19]

• У Београду одржан састанак Централног већа Народне омладине Југославије на коме је усвојена одлука Петог конгреса КПЈ о спајању Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) и Народне омладине (НОЈ) у једну јединствену омладинску организацију.^[20]

• Министарство унутрашњих послова ФНРЈ објавило саопштење да је у ноћи 11/12. августа група високих официра Југословенске армије — генерал-пуковник Арсо Јовановић, генерал-мајор Бранко Петричевић и пуковник Владо Дапчевић, осујећена приликом покушаја илегалног преласка југословенско-румунске границе, у околини села Сочица, код Вршца. Том приликом убијен је генерал Арсо Јовановић (1907—1948), док су остала двојица успела да побегну. Они су касније ухапшени и јуна 1950. осуђени на 20 година затвора, али су 1956. пуштени на слободу.^{[21][22][7][23]}

• У Љубљани одржан Пленум ЦК КП Словеније на којој је одлучено да се сазове Други конгрес КПС, који је одржан 11. новембра.^[20]

Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар

• У Београду одржан Пленум Главног одбора Народног фронта Србије на коме је оставку поднео дотадашњи председник Благоје Нешковић, а на његово место изабран је Петар Стамболић. На Пленуму је донета Резолуција у којој је осуђена клеветничка кампања Информбироа против КПЈ.^[20][7]
• У Београду одржано ванредно заседање Народне скупштине НР Србије на којој је извршена реконструкција Владе НР Србије — председник Владе је уместо Благоја Нешковића постао Петар Стамболић.^[20]

• У Београду, 19. и 20. септембра, одржан Први пленум Централног одбора Антифашистичког фронта жена Југославије на коме је разматран извештај о организационим питањима и задацима, који су постављени на Петом конгресу КПЈ.^[24]

• У Београду одржана заједничка седница Савезног већа и Већа народа Народне скупштине ФНРЈ на којој је донета Резолуција поводом „неправедне и клеветничке кампање” која је поведена против Југославије након доношења Резолуције Информбироа.^{[24] [25][7]}

• На Цетињу, од 4. до 7. октобра, одржан Први оснивачки конгрес Комунистичке партије Црне Горе, коме је присуствовало 264 делегата. На Конгресу је изабран Централни комитет КПЦГ, који је на својој пленарној седници изабрао Политбиро и руководство партије — Блажо Јовановић, политички и Андрија Мугоша, организациони секретар.^[26][25]

• У Београду, од 12. до 14. октобра, одржан Четврти конгрес Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), коме је присуствовало 946 делегата. Конгрес је усвојио одлуку Петог конгреса КПЈ о спајању Савеза комунистичке омладине и Народне омладине Југославије у јединствену организацију.^{[26][7][25][27]}

• У Београду, 17. и 18. октобра, одржан Други конгрес Ратних војних инвалида Југославије (РВИЈ) на коме је изабран нови Главни одбор, усвојен Статут РВИЈ и усвојена Резолуција поводом клевети и оптужби Информбироа против Југославије.^[26][28]

• У Београду, од 24. до 26. октобра, одржан Први конгрес Јединствених синдиката Југославије (ЈСЈ), коме је присуствовало око 1.000 делегата. На Конгресу је усвојен Статут и изабран Централни одбор, као и донета одлука о промени назива Јединствених синдиката у Савез синдиката Југославије (ССЈ). На Пленарној седници Централног одбора за председника ССЈ изабран је Ђуро Салај.^{[29][7][25][30]}

Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар

• У Сарајеву, од 1. до 4. новембра, одржан Први оснивачки конгрес Комунистичке партије Босне и Херцеговине, коме је присуствовало 678 делегата. На Конгресу је изабран Централни комитет КПБиХ, који је на својој пленарној седници изабрао Политбиро, а за секретара Ђуру Пуцара Старог.^[29][31]

• У Љубљани, од 11. до 15. новембра, одржан Други конгрес Комунистичке партије Словеније. Конгрес је изабрао Централни комитет КПС, који је на својој пленарној седници изабрао Политбиро, а за секретара Миха Маринка.^[29][31]

• У Загреб, од 21. до 26. новембра, одржан Други конгрес Комунистичке партије Хрватске. Конгрес је изабрао Централни комитет КПХ, који је на својој пленарној седници изабрао Политбиро, а за секретара Владимира Бакарића.^[32][31][33]

• У Београду, од 15. до 19. децембра, одржан заједнички конгрес Савеза комунистичке омладине и Народне омладине Југославије, коме је присуствовало 1.469 делегата, као и генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито. На Конгресу је дошло до уједињења СКОЈ и НОЈ у јединствену организацију. Конгрес је усвојио Статут и изабрао Централни комитет, за чијег је секретара изабран Милијан Неоричић.^[34][35][36]

• У Скопљу, од 19. до 24. децембра, одржан Први конгрес Комунистичке партије Македоније, коме је присуствовао 541 делегат. Конгрес је изабрао Централни комитет КПМ, који је на својој пленарној седници изабрао Политбиро, а за секретара Лазара Колишевског.^[34][35]

• У Приштини, од 20. до 22. децембра, одржана Четврта конференција КП Србије за Косово и Метохију, на којој су учествовала 274 делегата. На Конференцији је изабран Обласни комитет, који је на својој првој седници изабрао Биро Обласног комитета, а за секретара Ђока Пајковића.^[37]

• У Новом Саду, од 23. до 25. децембра, одржана Осма покрајинска конференција КП Србије за Војводину. На Конференцији је изабран Покрајински комитет, а за његовог секретара Добривоја Видића.^[37]

Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар

• Извршен је попис становништва у ФНРЈ. Према подацима које је Државни статистички завод Савезне планске комисије Владе ФНРЈ објавио 16. марта у Југославији је живело 15.841.566 становника, од чега у НР Босни и Херцеговини: 2.563.767 (16.2%), НР Македонији: 1.152.986 (7.3%), НР Словенији: 1.439.800 (9.1%), НР Србији: 6.527.966 (41.4%), НР Хрватској: 3.779.858 (24%) и НР Црној Гори: 377.189 (2,4%).